DOBRO DOŠLI NA OVAJ BLOG

Dobro došli na ovaj blog.
Ukoliko vas interesuju stari zanati,ručni rad i ukoliko ste kreativni onda vam na ovom blogu neće biti dosadno.
Svratite ponekad,dajte savet,kritiku(može i pohvala) a ako nešto nije u redu sa izgledom bloga,nemojte zameriti.Ja se još učim pa pomozite savetima da blog lepše izgleda.
Ako vam se nešto od radova dopada,možete mi se javiti na e-mail aress@nadlanu.com ili pogledajte sajt www.lahesa.co.rs da se dogovorimo oko kupovine ili izrade nečeg novog što ćete samo vi imati.


уторак, 13. јул 2010.

MOJ KOVČEG SA BLAGOM

                        MOJ   KOVČEG  SA  BLAGOM

  Mislim da svaka od nas žena ima neku svoju kutijicu,fijoku ili kovčežić u kome čuva svoje dragocenosti.
  Kod nekih žena su to skupi komadi nakita,kod nekih stare slike ili pisma......
  Priznajem da sam i ja jedna od onih koja voli da tako čuva svoje uspomene ali sada sam rešila da vam otvorim  svoj kovčeg sa blagom.
 
  U njemu su kao što vidite ogrlice,narukvice,prstenje,privesci,oslikane flašice i varjačice,jastučići za čuvanje igala,mindjuše,poslužavnik,slika i ovčica za srecu!Tu je i šeširić koji može da bude i broš ali i da se stavi na flašu i vrećice sa lavandom i sve je jako lepo.

   Ali znate li šta je najveća vrednost ovog kovčežića?
   Sve su to radovi mojih drugarica(Danijele Jovančić,Angeline Dubajić,Tamaris,Radice Mirković,Goge Rauški,Viorike Magde,Aleksandre Jovanović,Jovane Djukić,Lidije Sekulić,Zorice Kecman,Mileve Kapuste ,Sonje Krtinić i Štep Zajna a sve sam ih upoznala preko interneta !


       

 

понедељак, 28. јун 2010.

TORBE ZA SVA VREMENA

Mala,velika,meka,kruta,otmena,elegantna,poslovna....sa dužim ili kraćim drškama,na ramenu ili u ruci,svejedno,torba je omiljeni detalj ženske garderobe koji izražava vidljiv deo njene ličnosti ali i onaj drugi,skriveni i tajnovit.
Ona je menjala oblik i veličinu ali namenu nikada.


Radjene su od kože,tekstila,od grublje ili finije vune,konoplje,lana,pamuka.Nosile su se i nose se na pijacu,u nabavku,školu,na posao.izlete,prijeme....i jednostavno su neizbežne gde god da krenemo.
One su ogledalo vlasnika i tajnovito skrovište za mnoštvo sitnica koje su nam neophodne u životu.Sa mnogo pregrada i džepova ili bez njih,sa šnalama,kopčama ,vezom,trakama,šljokicama ili potpuno jednostavne,one prate ženu od jutra do večeri.
Izmedju žene i njene torbe postoji neki mističan odnos.Tašna uliva ženi sigurnost skrivajući u sebi bezbroj dragih sitnica.Ona je izraz duše svoga vlasnika i zato svaka žena želi da njena tašna bude drugačija: SAMO NJENA!

петак, 04. јун 2010.

noć muzeja u Šapcu


Pokušaću da ispunim obećanje i postavim slike

субота, 22. мај 2010.

EVO ME OPET

Evo mene opet posle dugooog vremena.Razloga đto me nije bilo ima više ali ću se sada sigurno ćešće pojavljivati.
Bila sam prošle nedelje u Šapcu kao učesnik izložbe u okviru NOĆI MUZEJA.
Bilo bi mnogo više posetilaca da nije bilo kiše koja je neprekidno padala ali je i ivako bilo lepo.
Bilo bi lepo kada bih ja uspela da ovde postavim i neku sličicu ali mi to nešto ne uspeva.
Ne znam da li je problem do mene ili je to zato što sam zanemarila blog!
Pokušaču naknadno da stavim sličice.

среда, 20. мај 2009.




EKONOMSKA KRIZA I MODA

Evo već par meseci nas svakodnevno sa TV-a obasipaju vestima o ekonomskoj krizi koja će potrajati(kao da je to nešto novo za nas) Istovremeno nas obasipaju i reklamama.
Koliko puta ste zaboravile koji film gledate jer su u medjuvremenu ubacili blok reklama u kome nam nude čudotvorne kreme sa revolucionarnim formulama,koje ne samo da peglaju bore,nego i povećavaju naše samopouzdanje?Pa one maskare koje povećavaju volumen naših trepavica i oči čine krupnim a pogled tajanstvenim.Pa šamponi koji kosu čine sjajnom,jakom,bujnom i naravno,povećavaju joj volumen.
Ma znamo mi da je to sve laž .Mnoge su se medjutim i primile,jer ko ne želi da produži mladost?I dok utvrdimo da smo se prešle,kasno je!Pare odoše.
Shvatamo mi da nije sve kako izgleda na reklami.Puno je podvala oko nas.Varaju nas ali i mi varamo.
Ne,nisam mislila bukvalno.Znamo da su žene modu uvek doživljavale kao nešto što im život čini lepšim,boljim i što im pomaže da se bolje osećaju.
Ali kako da se u ovom kritičnom momentu ne lišimo toga zadovoljstva?
Bila sam ovih dana na tri svadbe gde je bilo puno žena različitih godina koje su naravno želele da izgledaju što lepše.
Bilo je onih koje garderobu kao i satove,naočare za sunce i mobilne telefone kupuju kao simbole.Na sebi su imale sve "firmirano" i nabavljeno kod njihovih proverenih "šanera".To su one pasionirane kupoholičarke kojima ti statusni siboli daju samopouzdanje.
Ali bilo je tu i dosta žena i devojaka koje se ni u ovim kritičnim vremenima ne lišavaju zadovoljstva koje pruža kupovina,ali razumna kupovina.One očigledno i dalje šopinguju,stim što promisle pre nego što kupe nešto skupo.Te žene šopingu pristupaju na nov način.Nisu ništa izgubile na svojoj ženstvenosti iako je očigledno da ih ne interesuju stvari za jednu sezonu ili jednu svadbu.
Odlučile su se za neke "komade"koje će moći duže da nose i kombinuju. I eto,zaključila sam da je život možda šarena laža ali da i kriza može da učini nešto dobro. Mnogim ženama kriza je pomogla da iskristališu svoj stil.Ima dosta modernih žena koje svoju ličnost iskazuju i kroz ono što nose na sebi jer znaju da to puno govori i o onome što nose u sebi.


Ovo su(naravno) moji radovi

понедељак, 27. април 2009.





Prolećno spremanje
Cele zime sam nestrpljivo čekala da stigne proleće i da se konačno rešim teških džempera,kaputa,jakni i krenem u šetnju.
I evo,proleće je stiglo i ja krenula da sredjujem ormane.Veliko prolećno spremanje.Odlažem zimsku garderobu i vadim onu laganiju.
Počela sam taj posao puna optimizma koji je ubrzo negde nestao.
Pogadjate kada i zašto?
Pa,trebali smo da krenemo na jednu porodičnu svečanost i ja probala da obučem neke svoje "bolje krpice" od prošle godine i konstatovala da su se nekako skupile od stajanja u ormanu.
Počela sam sa jednom crnom haljinom koju sam prošle godine kupila"da imam za specijalne prilike".Znate ono,"mala crna haljina" i uvek si elegantna.Tada mi je stvarno super stajala,a sada...
Rajsfešlus stigao do pola i ni makac !
Uz pomoć muža,nekako sam je zakopčala do kraja ali se pojavio drugi problem.U njoj bi trebalo i da dišem i da se krećem,čak i da sednem a nisam baš bila sigurna da da bi rajsfešlus sve to izdržao.
Odlučila sam se za ležerniju varijantu.Za pantalone i sako koji su mi bili baš komotni i koje sam imala nameru da poklonim prijateljici.
Tada sam donela dve-tri odluke:
1.Više ne kupujem stvari za posebne prilike.Sve što kupim i što mi se svidja nosiću što češće(da mi se i to ne skupi u ormanu do sledeće prilike)
2.U šetnju i kupovinu idem PEŠKE i to u PROŠLOGODIŠNJIM FARMERKAMA(NIKAKO TRENERKA!)
3.Ne čuvam ništa za "da mi se nadje kad smršam"
Ja se ustvari i nisam baš mnogo ugojila.Možda 2-3 kg koje većina ljudi i ne primećuje,ali nema zavaravanja!
Ne znam hoću li opet uskočiti u onu crnu haljinu(nju ću ipak ostaviti-čisto zbog kontrolea i obukla sam je samo par puta),ali sutra krećem sa pravim raščišćavanjem ormana.
I da,sada ću više da šetam i tkam jer za razbojem ne možeš ništa da grickaš!


Evo u prilogu nekoliko haljina koje sam izatkala(model nisam ja)

четвртак, 16. април 2009.


Zašto Lahesa ?

Verujete li u sudbinu?
Da, znam, to su gluposti u koje mi,savremene žene ne verujemo.
Horoskop prelistamo zabave radi a šoljicu,posle popijene kafe,okrenemo da nam brže prodje vreme.
Sudbina? Ma mi svoju sudbinu držimo u svojim rukama i same je "krojimo".
Ali nekada davno,ljudi su verovali u božanstva i sudbinu.
Verovali su da je svakom biću odmah po rodjenju odredjena sudbina.
Sudbinu su odredjivale 3 boginje sudbine.
Interesantno je da su se one kod različitih naroda,različito zvale(kod Rimljana su to bile Parke,kod Slovena-Sudjenice ili Rodjenice,a kod Grka-Moire) ali su svuda opisivane kao zle i bezosećajne.
I pored toga su bile jako poštovane.Svi su verovali da one drže nit života i da se pojavljuju u toku prva tri dana života deteta da bi odredile kakav će mu biti život.
Grčke boginje sudbine su bile ćerke Zevsa i Termide i zvale su e:Kloto,Lahesa i Atiopa.
Kloto je započinjala nit života.Atiopa je kidala tu nit i odredjivala smrt a LAHESA je čuvala život!
Ona je prela niti života svih ljudi.Te niti koje ona isprede,ukrštaju se,prepliću i čine život.
Nekada su to tanke ,nežne niti .Nekada su grublje i snažnije.Nekada su veselih boja i rastresite a nekada čvrsto nabijene.
Važno je da se nit ne prekine,a Lahesa stvara i čuva tu nit.
Ovo je stvarno samo jedna priča iz mitologije.
Kažu da samo deca vole priče i možda sam nekome dosadila ovom pričom,ali ja volim priče.
Lepo je verovati ili bar zamišljati,da neko stalno produžava tvoju životnu nit i pruža ti mogućnost da je sam dalje preplićeš i tkaš svoju životnu nit.




Архива чланака